Uploader: Theodore
Country: Denmark
Uploaded: Sep 29, 2018
Price: Free
Rating: Based on 1 user ratings

Please, verify you are not robot to load rest of pages

download spletkarenje sa sopstvenom dusom pdf

www.balkandownload.org
1
www.balkandownload.org
Mioni, mom anđelu
2
www.balkandownload.org
MARIJA JOVANOVIĆ
SPLETKARENJE
SA SOPSTVENOM DUŠOM
roman
šesnaesto izdanje
Beograd, 2010,
3
www.balkandownload.org
A duša
ako hoće sebe da upozna
u dušu ona treba da gleda:
stranca i neprijatelja
spazismo u ogledalu.
J. Seferi
Prepričavanje uvek poprimi vid spletkarenja. Čak i kad istinski želimo da u
sećanju obnovimo neki doživljaj, tačno-onako-kako-je-bilo, upadamo u zamku
najgore vrste - spletkarenja sa sopstvenom dušom. Zahtev za »potpunom
iskrenošću« završi se nehotičnim domunđavanjem sa sobom; ulizički
oduzimamo, dodajemo, prekrajamo, laskajući i kad, navodno, sebe u sebi
najviše opanjkavamo.
Sećanje nije zapečaćena konzerva koju po potrebi otvorimo i zateknemo
uvek isti sadržaj; ono preobražava prošlost, upisujući joj sadašnje znanje,
iskustvo i osećajnost. Zato priču o prošlom (a svaki trenutak je već prošlost;
prokletstvo vremena je upravo u tome što retko uspevamo da uhvatimo i
proživimo trenutak, neponovljivost i punoću sadašnjosti, bez tereta prošlosti i
neizvesnosti budućnosti), dakle, govor o bilo čemu, treba uzeti sasvim uslovno,
kao mešavinu malo nehotičnih laži, malo stvarnog zaborava, malo
dodvoravanja vlastitoj taštini i sasvim malo iskrenosti, sve stopljeno u pitku café
creme, u koju, umesto šećera, sipamo gomilu spletki.
4
www.balkandownload.org
POČETAK KOJI SE RAČVA:
»GDE SI SE ZAJEBAO, SAVALITA«
ili
»KAKVA JE KORIST ČOVEKU
AKO I SAV SVET ZADOBIJE,
A DUŠU SVOJU IZGUBI«
Georg Vilhelm Fridrih Hegel je čovek koji me ispunjava osećanjem
apsolutnog poštovanja. Nemački pedantno i marljivo izgradio je najveći
misaoni sistem u filozofiji. Tek što je seo i zasukao rukave da se poduhvati
posla, sučio se sa problemom koji mene trenutno muči. Sa problemom Početka.
Postavio je sebi, a i čitaocima, pitanje kako je najlogičnije u Sistem ući. To jest',
ne može se u njega hrupiti tek tako, kroz odžak ili prozor, već se mora znati za
red.
Čini se, ništa lakše.
E - nije.
Upravo - ništa teže.
Problem se pokazao veoma komplikovanim i toliko važnim da je čak jedan
Hegel lupao glavu; probao ovako-onako i, na kraju krajeva, ostavio ga
maglovito-nejasnim. Ispalo je, naime, da postoje dva početka. Dobro, reč je o
Grandioznom Sistemu, možda mu, stvarno, treba dva ulaza. No, pustimo
Hegela na miru da piše-li-piše-pa-ne-zna-da-stane svoja dela; nije on makar ko.
Htela sam, neka mi izvini za neskromnost, da ga iskoristim kao opravdanje za
početnu bifurkaciju.
Metodološki raspojasana, mogla sam, umesto bifurkacije Početka, napraviti
tri-ili kvatro-furkaciju, jer u priči uvek postoji neko pre-toga, beskrajan niz pre »togova«, nebrojene pritoke koje objašnjavaju jedna drugu. Ulančavanje naracije
je vrtlog koji vuče sve dublje u regresiju, rđava beskonačnost koju treba odlučno
5
www.balkandownload.org
zaustaviti. Zato, bez zavlačenja u dalje »furkacije« i konfabulacije, presecam
umršeni čvor i počinjem.
Jedan krak Početka se odvaja, ali je to tako malo, majušno »pre-toga«, da se
možete napraviti kao i da ga nema. Tiče se objašnjenja zašto svoju priču
počinjem tuđim Početkom; zašto prizivam u pomoć Maria Vargas Ljosu.
Nije stvar u tome da je meni neprijatno da psujem, pa citiram drugog i
krijem se iza nespornog književnog autoriteta, već zato što Ljosin junak,
Santjago Savala, postavlja neizbežno i nezaobilazno pitanje pred kojim se nađu
svi koji, na pragu takozvanih srednjih, četrdesetih godina, sebi podnose interni
»Životni bilans« koji uključuje ukupne, do tada učinjene i stečene prihode i
rashode, obaveze i potraživanja.
Budući da je strogo poverljiva duševno-poslovna tajna, ovaj bilans, sasvim
različit od evidencije tekućih transakcija uspeha i neuspeha, od periodičnih,
skraćenih, probnih ili godišnjih izveštaja koje drugima o sebi podnosimo,
maksimalno je iskren i nenaštimovan. U njemu se računa po pravilima lične
matematike, gde svako mora umirujuće neodređenosti nepoznatih »h«, »u« ili
»z« da zameni svojim pravim vrednostima, kako bi jednačine tačno izveo do
kraja.
Dakle, zavaljen na zadnjem sedištu taksija koji promiče kroz sirotinjske,
oronule četvrti Lime, Santjago, zvani Savalita, sa rezignacijom konstatuje da se
čitav Peru, kao i on sam, u nekom trenutku, negde zajebao.
Eto ga.
To je Početak.
Ljosin.
U mojoj verziji on glasi:
Gde si se zajebala, Marina?
Odgovor sam pronašla na nadmorskoj visini od nekih deset hiljada metara,
dok je avion »Olimpic airways«-a, na relaciji Iraklion-Atina-Beograd, nadletao
Solun.
Otpakovala sam Vasilisov poklon i na dlan mi je skliznuo starinski, zlatni
krstić sa rubinom u sredini.
Tada sam shvatila.
I kad i gde i zašto.
Priznajem, sa stidom (jer se užasavam svakog javnog, a kamoli histeričnog
izliva emocija), da sam plakala.